Kup Srbije – polufinale

Finalisti mahom stari znanci

Od četiri ekipe koje će učestvovati na manifestaciji „Dan odbojke 2019.“, odnosno finalnim mečevima Kupa Srbije u obe konkurencije, čak tri su iz prošle godine. Kod dama će to biti repriza u kojoj će snage opet odmeriti Crvena zvezda i Železničar (koji brani trofej), dok će kod momaka na megdan takođe prošlogodišnji znanci, odbojkaši Crvene zvezde, kojima će se, posle mnogo godina, suprotstaviti Radnički. Znači, na Marakani opet imaju najviše razloga za zadovoljstvo, s tim što se nadaju da u odnosu na prošlu godinu neki od trofeja ipak stigne u klupske prostorije.

Crvena zvezda

Odbojkašice Crvene zvezde

Da isprave propušteno od lane, tim Aleksandra Vladisavljeva imaće ponovo. Do finala su crveno – bele stigle na impresivan način, a očigledno je da im je samo pojava, a onda i kvalitet Tijane Malešević, zlatne srpske reprezentativke, uneo sigurnost, svežinu, još pozitivniju energiju, a sve to im je bilo potrebno da savladaju Vizuru. Iako su „ajkulice“ posle prve utakmice na njihovom terenu imale prednost od 3:1, iako su i u BPŠ Super ligi bile uspešnije, ispostavilo se da sve to nije imalo nikakav značaj. Naroćito što su pomenutom, prvom Kup duelu, devojke sa Marakane bile uvek „tu negde“, što su setove izgubile „tesno“, a jedan jedini osvojile prilično ubedljivo. Crveno – bele su igrale kao da je bilo „0:0“, opušteno, kreativno, precizno, angažovano, kvalitetno, kolektivno... Možda je poslednja reč i ključna, pošto Aleksandar Vladisavljev svakim danom ima sve jači tim, gde ima minimum po tri, četiri, nekad i više igračica raspoloženih za igru i koje osvajaju priličan broj poena. Za razliku od njega, Dejan Desnica u poslednje vreme ima Katarinu Lazović, koja je „čovek tim“. Kada je ona stala, a moralo je i tako nešto da se desi, Vizura jednostavno nije imala rešenja u napadu. Ako se doda da ni ostale devojke nisu bile previše raspoložene, onda se poraz mogao nazirati. Naravno, to što tim iz Tošinog bunara (odnosno Rume), nije imaš većih šansi u revanšu, velika je zasluga crveno – belih dama. One su bile te koje su „nanjušile krv“, koje su videle svoju priliku, one su imale kud i kamo bolji blok, precizniji napad, smireniji i tačniji prijem servisa, pa je u nekim delovima, ovaj meč podsećao na igru mačke i miša. Vizura ni u jednom momentu nije bila ni blizu da bude u priči da će se, posle nekoliko neuspešnih pokušaja, opet naći u finalu Kupa Srbije. A Crvena zvezda je furiozno još jednom stigla do njega.

Drugi dvomeč je nekako bio u senci prvog, jer je aktuelni osvajač trofeja, Železničar, bio ne baš preveliki, ali u svakom slučaju favorit u odnosu na Jedinstvo. Međutim, nije bilo ni malo „naivno“. Ispostraviće se, gledajući ukupnu statistiku posle oba meča, da su sitnice presudno uticale da se tim iz Lajkovca nađe u situaciju da brani pehar. Posle prvog meča, imale su veliku rezultatsku prednost, ali poznato je takođe i da u Staroj Pazovi tim Jova Cakovića igra vrlo često neku drugu odbojku, slobodniju, kreativniju. Treba istaći da Jedinstvo nije iskoristilo neke šanse u Lajkovcu, da se domognu recimo bar seta, pa su zato morale da budu pažljive na „svom bunjištu“. I lepo su počele, ali onda kao da je „legija stranaca“ rešila da otkloni sve dileme. Jednostavno, Dragutin Baltić ima tim u kome je mnogo više igračica koje imaju iskustvo ovakvih mečeva, pa se to u nekim situacijama, bitnim po meč, i te kako vidi. Posle izjednačenja u Staroj Pazovi, naredna dva seta bila su više prilika za trenere da ukažu priliku svim raspoloživim snagama, a i čestitke domaćina gošćama za još jedan plasman u finale.

Tako će se u reprizi prošlogodišnjeg finala Kupa Srbije sastati Crvena zvezda i Železničar. I kod jednih i kod drugih postoji želja, crveno bele hoće da nadoknade prošlogodišnji kiks, a tim iz Lajkovca da potvrdi uspeh od lane. Izgleda da o ishodu finala može mnogo da odluči samo jedan „detalj“ – hoće li Tijana Malešević naći odgovarajući inostrani angažman ili ne...

Rezultati polufinala

Crvene zvezda – Vizura 1:3 (detaljnije) i 3:0 (detaljnije)
Železničar – Jedinstvo 3:0 (detaljnije) i 1:3 (detaljnije)

Još prilikom žreba parova polufinala Kupa Srbije kod muškaraca, kada su oni izvučeni, znalo se da će izostati očekivano, „pravo finale“, ali da će njemu prethoditi dva i te kako zanimljiva dvomeča. Znalo se takođe da će jedan tim crveno – belih klupskih odličja biti u „igri“ za drugi trofej u sezoni. Ni ovog puta, najbolji srpski odbojkaški kolektiv se neće boriti za pehar. Vojvodina je kao prošle godine, u duelima sa Novim Pazarom, u prvom meču napravila veliki zaostatak koji pred svojim navijačima nije uspela da nadoknadi. Crvena zvezda je na Banjici odigrala fenomenalan meč iako su joj mnogi davali daleko manje izgleda nego lideru na prvenstvenoj tabeli. Jednostavno je tim Dragana Kobiljskog imao energiju koja je dovodila do preciznosti, potrebne smirenosti, ogromne želje za pobedom koja je bila izvojevana u četiri seta, ali i preokreta domaćina kada su svi već nazirali taj – brek. Podatak da je uprava Vojvodine posle toga po „hitnom postupku“ smenila Duška Nikolića, najbolji je pokazatelj koliko im je teško pao poraz i koliko nisu bili zadovoljni igrom, ali i vođenjem, svog tima. Jer od „lala“ se daleko više očekivalo. Šok terapija, gde je postavljen Siniša Gavrančić, je trebalo da deluje, ali je svima u „Voši“ bilo jasno da je put do finala i te kako težak. Sa druge strane, Beograđani nisu imali šta da izgube, ali jesu mnogo da dobiju. Oni su postali tim u kome se ne zna kada će koji igrač biti taj koji donosi neophodnu prevagu u duelima kada su snage „tu negde“, a neretko je to više njih, pa je protivnik na mukama da sve to „razotkrije“. I tako je bilo u prvom setu, a onda i u trećem posle koga su se tribine na SPENSU – u prilično ispraznile. Jer poslednji poen u trećem delu je promovisao crveno – bele u finalite, opet kao i prošle sezone. Kasnije su treneri miksovali tim, ukazivali šansu svima, Zvezda je opet pobedila, ali se za sve taj meč završio mnogo pre.

Crvena zvezda

Odbojkaši Crvene zvezde

Drugi duel je rešen posle četiri seta, tri u Kragujevcu i prvog u Staroj Pazovi. Radnički je posle vremena u kome je dominirao u srpskoj odbojci, kada ga je vodio Slobodan Kovač, opet u igri za neki trofej. Bili su zadovoljni i u Kragujevcu i u Staroj Pazovi kada su saznali da su izbegli favorite, verovali da mogu da naprave iskorak ka finalu i tako učine sezonu uspešnom, ma šta se kasnije dešavalo, ali mesta je bilo samo za jedan tim. Inače, obe ekipe imaju i te kako iskusne sastave koji u mnogome znaju kako igrati na rezultat. Domaći teren je Radnički iskoristio na pravi način, bez izgubljenog seta je rešio „prvo poluvreme“ i pred revanš su izgleda razmišljali samo kako da što pre osvoje još jedan set i posvete se slavlju. U duelu timova sličnog kvaliteta, često nijanse odlučuju, a one su bile na strani Kragujevčana i u Staroj Pazovi. Posle 0:1 na semaforu, izgleda kao da se gostima više žurilo kući nego što im se igrala odbojka, pa su doživeli poraz koji su prihvatili kao pobedu, što u krajnjem slučaju i jeste.

Rezultati polufinala

Crvene zvezda – Vojvodina 3:1 (detaljnije) i 3:2 (detaljnije)
Radnički – Jedinstvo 3:0 (detaljnije) i 1:3 (detaljnije)