Dolazak u Lajkovac Mirjana Musulin naplatila duplom krunom

Kad se sklope kockice...

Boško Mačužić

Mirjana Musulin

Šta znači biti pravi čovek na pravom mestu u pravo vreme, kome nije jasno, može da pita Mirjanu Musulin, trenera osvajača "duple krune". Nekako se sve spojilo, njena velika želja za dokazivanjem, ali i ambicije koje nisu male i koje je imao Železničar. Epilog svega su dva trofeja u vitrinama u Lajkovcu, potvrđen Kup od lane i prva, istorijska titula šampiona Srbije.
Sigurno je da nema čoveka iz odbojke, onog pravog poznavaoca prilika u ovom sportu u Srbiji, od trenera svih protivničkih ekipa, preko kolega trenera, a da nije rekao da su pehari zasluženi, ali i kratku rečenicu – "Drago mi je zbog Mire". Ima u tome kolegijalnosti, baš kao što je jedna od njenih prvih rečenica izgovorenih posle odigrane majstorice bila:
- Pobedili smo izuzetno kvalitetnu, motivisanu i vrlo spremnu ekipu Jedinstva. Svaka im čast kako su tako mlade odigrale ovu sezonu i plej – of.
Na taj način je u najkraćem objasnila na kakvim je iskušenjima bio njen tim, ali i koliko šampionska titula vredi. Ono što mnogi žele da saznaju jeste kako iz njenog ugla izgleda ono od 0:2, do 3:2 i prve titule prvaka Železničara.
- Prilično smo se istrošili u polufinalnoj seriji protiv Crvene zvezde, a i pobede iz ligaškog dela u duelima sa Jedinstvom uzrokovale su opuštenost u igri mog tima, što nikako nije smelo da se desi u finalu. Naleteli smo na mladog, agresivnog i borbenog rivala, ekipu koja zna svoje kvalitete, koja igra fantastičnu odbranu i koja je skoro celu ligu bila na prvom mestu. Posle poraza u prva dva meča finala, nije bilo potrebe devojkama ništa mnogo da se priča. Znali smo da imamo šta da izgubimo, jer je cilj bila titula, tim je pravljen za trofeje. Ono što je bilo presudno jeste "duža klupa", jer sam nekada imala problem da se odlučim koga da pošaljem na teren, s obzirom na izjednačen kvalitet devojaka. Svaka je dala svoj doprinos, neko više na terenu, neko na treningu, jer smo uvek imali kvalitetan sparing upravo zbog prethodno navedenog.
Ne želi Mirjana Musulin da "prisvoji" trofeje, već želi da istakne zasluge i drugih. Nije zaboravila svog prethodnika Dragutina Baltića.
- Zna se koliko je on dobar trener i da je zbog zdravstvenih problema morao da ode iz kluba. Ekipa koju sam zatekla prvih dana Nove godine, kada sam došla u Lajkovac, bila je odlično spremna, dobro selektirana. Bilo je samo potrebno malo vremena da se prilagodimo jedni drugima.

Mirjana Musulin sa šampionskim timom Železničara

Mirjana Musulin sa šampionskim timom Železničara


Naravno, ni jedna priča ne može da počne i da se završi, a da se ne pomene uloga Živojina Lazarevića, predsednika Železničara.
- Mislim da za ovo vreme, nekoliko poslednjih godina, svi znaju koliko on voli odbojku i koliko u nju ulaže. Jednostavno, Železničar je organizovan na nivou velikih evropskih klubova. Treneru je lako da radi kada ima zadovoljne igrače oko sebe, igrače kojima ne kasne primanja, a imaju dvoranu na raspolaganju koliko hoće i kad hoće, vredne asistente u stručnom štabu. Zna se da su sa jedne strane, ambicije visoke, ali sa druge strane nema pritiska. Jednostavno, klub funkcioniše po principu porodice. Mislim da je i to bio vrlo bitan činilac ukupnog trijumfa.
Treba podsetiti da je Mirjana Musulin na srpskoj odbojkaškoj sceni prilično dugo, da ima iskustvo rada u mnogim klubovima, ali i sa mnogim trenerima od kojih je uvek gledala nešto da nauči. Vrlo često je ranijih godina bila jedna od retkih koja je redovno bila, čak i pomagala, na treninzima ženske seniorske reprezentacije. Seća se da je posmatrala treninge one najbolje muške selekcije kada je trener bio Zoran Gajić.
- Imala sam sreću da prisustvujem uživo radu velikih trenera. Volim da se usavršavam. Smatram da je jedno gledati i prepisivati preko interneta treninge i statističke podatke, a nešto sasvim drugo biti prisutan uživo i posmatrati kako se radi na licu mesta. Zato se trudim da što više u opticaju bude ova druga varijanta. To što sam videla od Zorana Terzića, Dragana Nešića, Zorana Gajića i Đovanija Gvidetija, to ni na jednom sajtu ne može da se vidi.
Njen razvojni trenerski put išao je preko mlađih selekcija Crvene zvezde, pa pomoćnog trenera istog tima, preko Železničara iz Sarajeva, rada sa juniorkama Obilića i asistenta u Vizuri. Prvi put je dobila "odrešene ruke" u Crvenoj zvezdi, ali posle nešto više od godinu dana, biće upamćeno, dobila je otkaz posle pobede. Čekala je strpljivo i – dočekala.
- Stvarno se sve poklopilo, baš sam bila pravi čovek u pravo vreme na pravom mestu. Od momenta kada me je iznenadio poziv Živorada Lazarevića, do Kupa Srbije i na kraju šampionske titule. Ali izgleda da vremenom takva šansa treba i da se zasluži.
Baš tako, kroz Kup Srbije i stranicu klupske istorije u vidu prve šampionske titule, Mirjana Musulin je "naplatila" sve gore pomenuto. I strpljenje, i ulaganje u sebe, naravno i rad... A postoji obostrano zadovoljstvo da nastavi sa radom u Lajkovcu. Da li iko sumnja da se to neće desiti...

Siniša Stojmenović